Carcel de amor

UVOD

Razvoj romana u španskoj književnosti tekao je u raznim pravcima, pod uticajima mnogih drugih književnosti i zemalja. Međutim, i pojedini srednjevekovni pisci mogli su da svojim stvaranjem usmere tadašnje pisanje. Dijego de San Pedro (Diego de San Pedro) jedan je od takvih pisaca. On je uticao na dalji razvoj sentimentalnih, ljubavnih romana i pomerio granice poimanja osećanja krozromane. Njegova dva najpoznatija dela, Tratado de amores de Arnalto y Lucenda kao i Cárcel de amor označila su velike promene u dotadašnjem stvaranju romana. Uprkos činjenici da je pre njega Padron (Juan Rodríguez del Padrón) napisao delo pod nazivom Siervo libre de amor 1439. godine, koje pripada istom žanru, San Pedro je svojim delima kulminirao među ostalim književnicima i tako sebi obezbedio jednood najznačajnijih mesta u španskoj literaturi.
Iako je najreprezentativniji primer španskog sentimentalnog romana, mnogi stručnjaci pronalaze vezu sa La Celestinom, iako kasnije stvorenom. U osnovi različit od nje, po tonu i moralnim ideologijama, zapleti u Cárcelu imaju dosta sličnosti, pa čak i iste rečenice sa onima iz Selestine. Ovo doprinosi značaju tadašnjih moralnih načela, koja su autoriprihvatli i podržavali u svojim ostvarenjima.
U procesu književne evolucije, bilo je i slaganja i mimoilaženja oko pravca kome ovaj, i njemu slični romani, pripadaju. Karmelo Samona i Kit Vinom dele mišljenje da, ‘iako neka dela nemaju iste strukturalne odlike, mogu pripadati istom književnom toku, ako se prati makar jedan isti cilj – u ovom slučaju ljubavni život protagonista.’

TEMATIKA IMOTIVI DELA

Sentimentalni romani Dijega de San Pedra, često okarakterisani sa manjkom koherentnosti a viškom strane poezije i dosta poslanica, alegorija i pripovedanja, pokazuju se, kroz dublju analizu, kao pažljivo konstruisana i jasna predstava autorovih materijala. U tom kontekstu, Cárcel de amor predstavlja strukturalni napredak u odnosu na Tractado de amores de Arnalte y Lucenda.Napredak u stilskom pisanju od jednog do drugog romana je veoma uočljiv, jer se ogleda u odgovarajućem razvitku zapleta i pesničkih tehnika.
Kao glavna i vodeća tema ovog dela, sama po sebi se sa početka nameće istorija jedne ljubavi. Kroz dalje proučavanje dela, saznaje se svaki detalj i svaki problem odnosa između dvoje zaljubljenih, tako da se mogu izvući razne grupe motiva, od istorijskih,socijalnih, do ličnih i klasičnih ljubavnih.
Kao i u svakoj ljubavnoj avanturi, i ovde se pojavljuje prepreka na putu ljubavi. Prepreka u obliku drugog muškarca koji želi da preotme devojku (Persio). Hrabri Lerijano koji uspeva da nadjača novog udvarača, ovde predstavlja snagu koju pokreće njegova ljubav prema Laureoli, neizmerna, divlja i večna. Ipak, njihova ljubav nema srećan završetak, jerLaureola odbija Lerijanovu ljubav, u više navrata, pišući mu da ga ne želi, ne dozvoljava da se ukalja njeno ime i ugled.
Kao glavni motiv, koji se ponavlja više puta, javlja se veza između pravog i alegorijskog zatvora, kao i oslobađanje iz istih. Lerijanov alegorijski zatvor za njega predstavlja nemogućnost da vidi svoju dragu i čežnju za njom, iz kojeg ga spasavaju imaginarne vojske zvane 'Nada' i'Želja' ('Esperanҫa' i 'Deseo'). Ova fiktivna, apstraktna imena se sreću u više navrata, a koriste se kao prava imena, u svojstvu određenih ljudi, Mogu se svrstati u dve grupe, vođene po osećanjima koja znače:
-Pozitivna osećanja: ‘Entendimiento’ (razumevanje), ‘Razón’ (razum), ‘Memoria’ (uspomena), ‘Voluntad’ (volja), ‘Amor’ (ljubav), ‘Fe’ (vera);
-Negativna osećanja: ‘Angustia’ (žalost),‘Desdicha’ (nesreća), ‘Desamor’ (ravnodušnost), ‘Tormento’ (muka), ‘Ansia’ (nemir), ‘Pasión’ (patnja), ‘Mal’ (zlo), ‘Pena’ (kazna), ‘Dolor’ (bol). Ovakva ilustracija osećanja se po prvi put sreće kod San Pedra, te on time još više dobija na važnosti što se ovog literarnog pokreta tiče.
Mnogo puta u toku čitanja nailazi se na motiv 'bolja je čestita smrt nego nečasni život'. Dalje, česta je pojava...