La voragine

FUENTEOVEHUNA: ISTORIJSKI KONTEKST U KOME DELO NASTAJE

Kada je reč o književnom Zlatnom veku Španije, veoma je bitno objasniti socijalni kontekst u kome se odredjena dela javljaju. U sukobu izmedju feudalne aristokratije i Katoličkih kraljeva (Los Reyes católicos) u XVI veku, veoma bitno mesto zauzimaju religijsko-militantni redovi, koji su, takodje, imali feudalnu strukturu, npr. RedKalatrave. U procesu degradacije feudalizma, ovi redovi morali su da se suoče s nosiocima vrhovne vlasti jer su mnogi od njihovih članova bili optuženi za zlostavljanje naroda. Za ovu epohu zanačajno je da raste i društveni značaj zemljoradnika (labradores), vlasnika zemljišnih poseda, koji zahtevaju odredjeni socijalni status koji bi ih približio plemstvu. S druge strane, monarhija je u njima videlamoguću podršku svojoj politici koja je bila orijentisana prema eliminaciji poslednjih ostataka feudalizma.
U XVII veku na društveno-upravljačkoj lestvici, izmedju kralja i nižeg zemljoradničkog ili zanatlijskog sloja stanovništva nalaze se gospodari koji imaju potpunu vlast u odredjenom mestu. S vremenom, zbog veoma nepravednog odnosa gospodara prema seljacima, dolazi do pobune, osvete i direktnogpodčinjavanja kralju. To je činjenica koju će Lope preuzeti i na veoma maštovit način opasati fikcijom u svom dramskom delu Fuenteovehuna.
Veoma bitan pojam koji prožima većinu novih komedija i uošte književna dela toga doba je pojam časti (honor). Proučavajući dramski sistem časti, Alfonso de Toro (Alfonso de Toro) ističe da je čast (honor) vrlina, a čestitost, ugled (honra) samo spoljašnavrednost koja zavisi od „javne etike“ (ética pública) zasnovane na mišljenju trećeg lica. Zavisno od tog mišljenja, razlikuju se dva kodeksa časti: epsko-dramski kodeks časti i dramski kodeks časti.
U epsko-dramskom kodeksu časti, čast je plemićko nasledje ili svojina i isklujučuje seljake. U strogo epskom sistemu časti čast je povezana sa slavom, bogatstvom, vojnom ili političkom moći. Čast ičestitost se odnose na muškarce (a na žene samo ako imaju odredjenu političku funkciju).
U dramskom kodeksu časti, čast je opšte naslejde ili svojina koja uključuje i plemstvo i seljake. Ako je žena obeščašćena, muškarac mora povratiti njenu čestitost preko suda, tajnom ili javnom osvetom, kao u Fuenteovehuni. Većina drama u kojima se obradjuje tema časti pripada dramskom kodeksu.
Šarl Obren u deluŠpanska nova komedija za čast kaže da je to kapital odredjene i konstantne važnosti; jedini čuvar časti je kralj, on je zadužen da čast podeli medju plemstvom. Za čast jedne dame u potpunosti je odgovaran njen otac ili brat. Ali, ako je devojka sama, ona se može maskirati u muškarca. Tako maskirana uzima mač i odlazi u potragu za onim koji je povredio njenu čast. Ako je reč o oseljančici, unedostatku časnih drugova koji bi joj pomogli, odlazi u divljinu, postaje razbojnik i sveti svoju povredjenu čast na svim mmuškarcima.
Otac ima veoma značajnu ulogu u životu kćeri. Kći prvo pripada ocu, a zatim mužu. Pošto pripada ocu, ona je samo produžetak očeve časti. Uveda upućena kćerki vredja nju samu, ali, pre svega, njenog oca. Kao posledica toga, otac mora osvetiti uvredjenu čast. Istu tufunkciju kasnije preuzima njen suprug. Osveta za narušenu čast zahteva smrt.
U Lopeovim komedijama čast i čestitost su dva ključna obrasca koja upravljaju, vrednuju i uslovljavaju ponašanje individue. Stoga, ova tema je veoma prisutna u njegovim delima.
Istorijske činjenice kao izraz dokumentarnog u Fuenteovehuni. Tokom XV veka stvorena je ideja o neophodnosti formiranja apsolutističke države skraljem na čelu. U takvoj državi koja je i anarhistička bile su prisutne konstantne borbe izmedju velikih gospodara, ali ne i borbe izmedju plemića i same krune. Postojala su sela koja su direktno zavisila od kralja, ali i sela kojima su vladali gospodari. U prvoj grupi sela postojao je odredjeni mir i pravna sigurnost, a u drugoj – pravna nesigurnost i različite vrste ugnjetavanja. Sve to je...