Maetzu

ETIKA I RELIGIJA

Doc. dr Violeta Zubanov

“Vera je poput jezika ili haljine. Gravitiramo

prema onoj veri u kojoj smo odgajani. No, na kraju, svi mi zagovaramo istu stvar. Da život ima smisla i da smo zahvalni sili koja nas je stvorila.” Den Braun

Konfučijanizam i poslovna etika
Kineski termin za konfučijanizam znači »učenja pismenog čoveka«. Po merilima zapadnog sveta bi se teškomogao nazvati religijom; nema jasne predstave boga, ideja o spasenju ne postoji, a pojedinačna molitva se ne praktikuje; najviše božanstvo u konfučijanizmu je Nebo, pokretač neporemećenog kontinuiteta. zlatno pravilo koje je kasnije i Isus potvrdio: Ne čini drugom ono što ne želiš da drugi učini i tebi.

Konfučijanizam i poslovna etika
Veliki kineski filozof K’UNG FU–TZU (551- 479.p.n.e)neophodna je moralna obnova tadašnjeg, po njemu, iskvarenog kineskog društva; uređenje administracije i vratiti narod starim dobrim običajima. Centralna tačka njegove filozofije usmerena je na moral, odnosno kako formirati čestitog čoveka i, što je značajnije čestitog, prosvećenog vladara. Osnovni smisao njegovog moralno-etičkog učenja sadržan je u načelu prema kome »vladar treba da se ponaša kaovladar, ministar kao ministar, otac kao otac i sin kao sin«.

Da bi se povećalo bogatstvo jednog naroda treba poštovati jedan veliki princip: oni koji ga stvaraju treba da su mnogobrojni; oni koji ga troše – malobrojni; oni koji ga stvaraju treba da su brzi; oni koji ga troše da su spori. Konfučije

Ekonomsko blagostanje nije cilj po sebi, već sredstvo za sticanje obrazovanja i vođenjegospodskog života; Osuđuje tiraniju i pohlepu bogataša koji nasilno oduzimaju od seljaka plodove njihovog mukotrpnog rada; Konfučijanizam ne zahteva ni asketsko življenje, ni marljivost. Religijske ideje Kineza bez ekonomske i praktične racionalnosti nisu pogodovale razvoju kapitalizma.

Hinduizam i etika
Hinduizam se pojavio oko 800 godina pre naše ere. Javlja se na zapadu i severozapadu Indijekao religijski pokret narodnih masa. U svetu je oko 13,4 % svetskog stanovništva hinduističkog verovanja. Uglavnom se nalaze u Indiji, ali i u drugim delovima Azije, u području Antila, a odnedavno i u Evropi, na Zapadu. Indijsko društvo je od davnina podeljeno na četiri kaste: brahmini – sveštenička kasta nastala iz glave boga Brahme; kshatriye – plemićka i vojnička kasta; vaishyje – trgovci iseljaci nastali od ruku Brahminih i shudre – obični radnici, najniža kasta nastala od Brahminih nogu.

Hinduizam i etika
Vede – svete knjige koje su izvor opšteg znanja u hinduizmu; Suština hinduskog vođenja života je potpuno gubljenje zanimanja za svet, uzdržavanje od ovozemaljskih aktivnosti, oslobađanje od svake žudnje, osećaja i svetovnog interesa. Hindusu nije cilj da preoblikuje ilinadvlada postojeći svet, već da pobegne iz njega. Iz tog razloga se za hinduizam može reći da je u suprotnosti s razvojem privrednih odnosa; Posebno mesto u kultu hinduizma ima kult vode. Primat pripada reci Gang. To je sveta reka svih hindusa. Njena voda pere svakih greh sa onoga ko se u njoj okupa.

Budizam i etika
osnivač ove religije je Sidartha Gautama (Buda) pre oko 2500 godina; četvrtanajveća svetska religija, više od 300 miliona stanovnika planete su budisti; Budizam predstavlja duhovni put spoznaje; glavne vrline su mudrost i samilost; Celokupno postojanje, rađanje, starost, bolest, smrt, je po budizmu patnja. Da bi se čovek oslobodio patnje, potrebno je da pređe u nirvanu. Budina nirvana oslobođenje je od postojanja, stanje kojim se završava staza patnje i bola u ovom životu.Budizam i etika
napori za dostizanje nirvane su bazirani na visoko etičkom kodeksu, Osmostrukoj stazi; Osmostruka staza - osam etapa visoko moralnog kodeksa, pri čemu su prva etapa uputstva za dobronamerno ponašanje prema svim živim bićima, a ostalih sedam su bazirani na meditaciji i disciplini; “Mržnja nikad ne prestaje mržnjom. Mržnja prestaje ljubavlju.” Buda

Judaizam i poslovna etika...