Ola que tal marmol

Ekonomska, socijalna i kulturna prava (ESK prava)

Klasifkacija ljudskih prava na tri grupe (ili tri generacije ljudskih prava):
I – Građanska i politička prava
II - Ekonomska, socijalna i kulturna prava
III – Prava na zdravu životnu sredinu

Tema o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u Srbiji je relativno novijeg datuma, iako je u međunarodnim dokumentima prisutna bezmalo koliko itema o građanskim i političkim pravima. Međunarodni instrumenti za zaštitu ekonomskih i socijalnih prava su brojni, a Republika Srbija je potpisala/ratifikovala (odnosno prihvatila po osnovu sukcesije SFRJ) većinu ovih dokumenata. ESK su u modernim, demokratskim državama među bazičnim indikatorima kvaliteta života građana i razvijenosti društvene/državne zajednice. U Srbiji je svekolika idugotrajna ekonomska i institucionalna kriza gurnula u drugi plan ovu temu.

I - Međunarodni dokumenti i nacionalno zakonodavstvo o ESK pravima

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK) iz 1966. godine[1], zajedno sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, čini osnovicu univerzalnog legislativnog okvira za zaštitu ljudskih prava. Bivša SFRJ bila je jedan odaktivnih učesnika u procesu stvaranja Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i njegova potpisnica. S obzirom na prirodu socijalističkog političkog sistema, ESK prava su u tim državama stavljana u prvi plan u odnosu na građanska i politička prava, odnosno preko ESK prava ovi sistemu su nastojali da potvrde svoj legitimitet i superiornost u odnosu na tradicionalne tržišnedemokratije.

Socijalna sigurnost građana je bila na prilično visokom nivou, ali je ona obuhvatala samo zaposlene u javnom sektoru, ali ne i poljoprivrednike i zaposlene u privatnom sektoru. Jedina prava garantovana PESK koja su bila isključena u unutrašnjem sistemu zemlje ticala su se prava na slobodno udruživanje radnika u sindikalne organizacije koje nije organizovala država. Iako je i pravo naštrajk bilo uskraćeno, oni su se ipak događali, ali se za njih koristio termin "obustava rada".

Nakon raspada SFRJ, SR Jugoslavija kao njen sukcesor, kasnije Državna zajednica Srbija i Crna Gora, i na kraju Republika Srbija, preuzela je sve međunarodne obaveze na koje se obavezala SFRJ. U poslednjoj deceniji 20 veka, došlo je do znatnog pogoršanja poštovanja svih ljudskih prava u Srbiji, pa iekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Kada je reč o legislativi, valja primetiti da je nova država (nove države) veliku većinu propisa koji su se odnosili na ova prava preuzela i neznatno ih modifikovala, tako da je trenutna regulativa ESK uglavnom u okvirima međunarodnih standarda.


Najveći broj ESK prava je samo formalno ustavan. Prava su regulisna zakonima, i to ne samo po pitanju načinanjihovog ostvarenja već i same sadržine što ostavlja široku diskreciju zakonodavnom telu da ih prema potrebama ograničava ili proširuje. Ovakvo stanje u krajnjoj liniji svodi ova prava na legislativnu nadležnost država članica pa ona praktično prestaju da imaju osnovne ustavne garantije.


Pored Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Republika Srbija je potpisnicabrojnih konvencija specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija i pojedinih regionalnih organizacija. Srbija je članica svih specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija koje se bave ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i finansijskim pitanjima (Organizacija UN za hranu i poljoprivredu - FAO, Međunarodna organizacija rada - ILO, Svetska zdravstvena organizacija - WHO, Organizacija UN zaobrazovanje, nauku i kulturu - UNESCO, UN Fonda za decu - UNICEF, Svetska banka _ WB, Međunarodni monetarni fond - IMF, Organizacija UN za industrijski razvoj - UNIDO) osim Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede - IFAD-a.[2]

Srbija je potpisnica je svih osam "fundamentalnih konvencija" Međunarodne organizacije rada.[3] Kao članica Međunarodnog monetarnog fonda, SCG je tokom 2004. godine podnela...