Savremena kretanja u kulturnom turizmu

UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKI MENADŽMENT
BEOGRAD

MASTER STUDIJE
PRISTUPNI RAD:

SAVREMENA KRETANJA U KULTURNOM TURIZMU

„Turističko tržište“, dr Slobodan Unković
„Poslovni sistemi u turizmu“, dr Krunoslav Čačić
„Metodologija društvenih istraživanja“, dr Simo Elaković
„Upravljanje marketingom u turizmu“, dr Jovan Popesku

Mentor: Kandidat:Prof. dr Verka Jovanović Milica Čikarić

Beograd
2009.

S A D R Ž A J:

UVOD 3

1.1. Predmet istraživanja 4
1.2. Cilj rada 4
1.3. Hipoteze 4
1.4. Metode 4

I DEO
KULTURNI TURIZAM IMA SVE VEĆI ZNAČAJ U UKUPNIM
PRIHODIMA APSORBOVANE TURISTIČKE POTROŠNJE 5

1. Definisanje pojma „kulturni turizam“ 6
2.Definisanje pojma „kulturni turista“ 6
3. Kretanja na tržištu kulturnog turizma 7

II DEO
PODVRSTE KULTURNOG TURIZMA 15

1. Kulturni turizam nasleđa 16
2. Kulturni turizam umetnosti 17
3. Kreativni kulturnni turizam 17
4. Festivali i kulturni događaji 18

III DEO
ORGANIZACIONI ASPEKT KULTURNOG TURIZMA 19

1. Od turističkeatrakcije do turističkog proizvoda 20
2. Organizacioni izazovi u kulturnom turizmu 20
3. Strategije za poboljšanje kvaliteta usluga 22

ZAKLJUČAK 24

LITERATURA 25

UVOD

U zamljama Evropske Unije ima 200 000 zaštićenih kulturnih spomenika i 2,5 miliona objekata od istorijskog značaja , a kultura je postala jedan od najvažnijih motiva putovanja širom sveta.“Istraživanja pokazuju da je kultura kao motiv na drugom mestu pri odabiru turističkih destinacija. Oko 75% od turističkih putovanja Evropljana u inostranstvo odnosilo se na odmor, 20% na poslovna putovanja koja uključuju i učešće na međunarodnim skupovima kao i sajamskim i kulturnim manifestacijama i 5% na ostale razloge.”

Rastuće interesovanje za kulturni turizam je rezultat demografskih,društvenih i kulturnih promena. Naime, povećanje nivoa obrazovanja i ekonomske moći turista, kao i trend globalizacije, doveli su do toga da se fokus interesovanja pomeri ka specifičnim proizvodima neke kulture, ali takođe i ka visoko kvalitetnim uslugama.

Prosečan turista danas želi da vidi i doživi nešto što je potpuno autentično, on je veoma informisan o putovanju i traži visokokvalitetnuuslugu.

Zapažen je trend porasta procenta veoma mladih ljudi koji posećuju kulturne znamenitosti, ali ciljna grupa su i dalje zaposleni, visoko obrazovani ljudi od 25-35 godina koji putuju kako bi se oslobodili stresa svakodnevnih obaveza. Značajan procenat “kulturnih turista” predstavljaju osobe preko 55 godina starosti, koji imaju na raspolaganju visoke prihode i puno slobodnog vremena.
Podterminom kulturni turizam podrazumevamo svako kretanje ljudi ka kulturnim atrakcijama van njihovog mesta stanovanja, u nameri da prikupe nove informacije i iskustva kako bi zadovoljili svoje potrebe za kulturom. Odnosno, sva kretanja ljudi ka specifičnim kulturnim atrakcijama, kao što su mesta kulturnog nasleđa, umetničke i kulturne manifestacije, umetnost i pozorište, a koja su van njihove zemlje.Što znači da se pojam kultura odnosi na arhitekturu jednako kao i na mesta istorijskog nasleđa i kulturne atrakcije, događaje, sve vidove umetnosti, festivale, kao i na mesta za odmor i zabavu, kao i način života ljudi.

Veoma je važno razumeti potrebe današnjih turista, koje su se bitno promenile u poslednje dve decenije.

Tako je kultura postala neka vrsta udobnosti koja može da se upakuje iproda kao i bilo koji drugi proizvod. U većini zemalja, ekonomija kulturnog turizma čini najmanje 5% bruto nacionalnog dohotka.
Kulturne institucije i vlade moraju da sagledaju organizacione izazove kada su u pitanju upotreba i upravljanje kulturnim nasleđem, ali i ponovno ulaganje u obnovu istih, što će omogućiti kontinuitet usluga i proizvoda.

1.1. Predmet istraživanja

U ovom radu...