Teatro espanol renesansista

Špansko pozorište u renesansi
Huanom del Ensinom započinje razdoblje preklasičnog španskog teatra koje traje vek i u njemu se ističu Tores Naaro, Hil Visente, Lope de Rueda, Huan de la Kueva iServantes. Ensina je poznat kao otac španskog pozorišta. Njegovo dramsko stvaralaštvo je najbitnije i deli se dva razdoblja: u prvom stvara jednostavne kompozicije na srednjevekovnim tradicijama ’’Auto dela Pasion’’, ’’Auto del Nacimiento’’, crkvena dela ’’Egloga de Navidad’’, ’’Resurreccion’’. Za njega je ekloga dramsko delo, ali se ne može govoriti o konačnom obliku,nego prelaznij vrsti koja težidrami. Piše u dijalogu kako bi pripremio scene za izvođenje, a u drugom periodu stvara najbitnija dela : ’’Egloga de Fileno, Zambardo y Cardonio’’, ’’Egloga de Placida y Victoriano’’ i ’’Egloga deCristino y Febea’’ u kojima se ogleda renesansni uticaj, radnja je složenija i odvija se u visokom društvu,ljubav likova se postavlja u središte dešavanja i to ona dvorska ljubav iz poezije XV veka. Ljubavpobeđuje,ali likovi nisu dovoljno pisohološki rezvijeni,već su tu samo kako bi osvetleli radnju,pozornica je siromašna.
Hil Visente,Portugalac, u čijim delima pozorište toga doba dostiže vrhunac.Piše i na španskom i na portugalskom, nepažljiv je u stilu i versifikaciji. Piše crkvena dela,komedije i kostumbrističke farse. Od crkvenih dela su tu ’’Auto dos Reis Magos’’, ’’Auto dos cuatro tempos’’,’’Auto da feira’’ , ’’Trilogia de las barcas’’,najbitnije delo u kome na alegoriji vezanoj za lađara Harona koji prevozi duše u onaj svet, on proziva papu,kardinala,kralja ističući njihove mane.Njegova crkvena dela su jako bitna jer će kasnije crkveno pozorište Kalderona de la Barke dostici vrhunac na ovim bazama (auto sacramentales koje će Kalederon pisati). Od komedija se ističu ’’DonDuardos’’ i ’’Amadis’’,a od kostumbristički farsi ’’Farsa de dos fisicos’’, ’’Que tem farelos’’ (,,Ima nečeg u tricama’’) i ’’Farsa de Ines Pereira’’.
Špansko pozorište pre Lopea de Vege
Iako je tesko...