Garcilaso De La Vega

̴ Гарсиласо де ла Вега ̴


Гарсиласо де ла Вега рођен је у Толеду између 1494. и 1503. године. Умире 1536. године. Био је писац и војник. Стварао је у раздобљу шпанскe ренесансе. Сматра се једним од најзначајнијих писаца. У шпанску поезију уводи једанаестерац, унутрашњу риму као и лиру.
Негује ренесансни тип човека. У његовом стваралаштву љубав је главна тема. .Говорио је грчки,латински, француски и италијански.
Године 1520. долази у службу Карлоса I. Борио се у разним биткама, на острву Родос, у Навари против Француза, у Италији и у Тунису. Учествовао је у устанку Comunidades[1]. Умро је у бици код Муја приликом заузимања утврђења. Био је именован за витеза Orden de Santiago[2].
Сарађивао је са Хуан Босканом[3]. Године 1525. жени се са Еленом де Зуњигом.Године 1526. упознаје Исабел Фреире, која ће бити инспирација за већину његових дела. Она се удаје за неког другог, Гарсиласо је био сломљен и у том периоду пише своју прву еклогу ''Cántico de Salicio y Nemoroso.''
Године 1530. прати краља на крунисање у Болоњу и ту долази у контакт са италијанском поезијом.
Гарсиласова поезија је подељена према његовом боравку у Напуљу. Био је под великимутицајем Петрарке. Поред Петрарке узори су му били Ариосто, Тансило, Бернардо Тасо... У Италији, Гарсиласо јача класицизам. Проучава чувене грчке песнике Вергилија, Хорација и Овидија..
Гарсиласо утиче у великој мери на шпанске песнике, нарочито на Сан Хуана де ла Круса. Похвале за његово стваралаштво долазиле су са свих страна. Сервантес га сматра, поред Романсера, за најбољег писцапоезије. Лопе де Вега сматра Гарсиласа браниоцем ученог песништва. Гонгора му посвећује строфе у својим делима. Бекер за Гарсиласа каже: ''комплетан тип најблиставијег века наше историје који је био чин и идеја... војник и песник који умире борећи се да би починуо увијен у своју заставу и овенчан песничким ловоровим венцем.''


Гарсиласо није објавио ниједно дело за живота. Сва његова дела је сакупиоХуан Боскан и објавио их је 1542. ''Las obras de Boscán y algunas de Garcilaso de la Vega'', заједно са својим делима. Године 1569. продавац књига, пореклом из Саламанке, објављује само Гарсиласова дела. Године 1547. излази ''Comentarios a la obra de Garcilaso de la Vega'', у њему су била Гарсиласова дела коментарисана од стране Франсиска Санчеза[4].
Гарсиласо је написао три еклоге, двеелегије, једну посланицу, пет песама и четрдесет сонета.
Постоје две важне књиге из области књижевне историографије које су везане за Гарсиласа. Прва је књига Гиљерма Дијаса Плахе[5] ''Гарсиласо и шпанска поезија'', а друга је књига Антонија Гаљега Морела[6] ''Песничка антологија у част Гарсиласа де ла Веге.''
[pic]
У Гарсиласовим сонетима сусажете скоро све теме његове поезије. Тон је искрен и исповедни у одређеној мери. Доводи однос између садржине и форме у склад. У катренима је најчешће користио обгрљену риму. Најчешћа тема сонета била је љубав, љубомора, љубавни јади...










̴ Сонет ̴




је поетска форма састављена од четрнаест једанаестераца. Стихови су организовани у четири строфе, два квартета (строфа одчетири стиха) и два терцета (строфа од три стиха). Иако садржина сонета није тачно одређена, може да се каже да први квартет представља тему сонета, а други представља проширивање те теме, односно њено развијање. Први терцет представља главну идеју или изражава осећање везано за тему која се налази у квартетима. Последњи терцет садржи дубоко осећање, најјаче је приказана емоција.
Из Сицилије,сонет прелази у централну Италију. У четрнаестом веку од велике важности су Дантеови сонети посвећени његовој вољеној Беатриче. Нјаутицајнији писац сонета био је Петрарка. Захваљујући његовом утицају, сонет се проширио на остале европске књижевности.
Први покушај да се сонет адаптира у шпанском језику био је од стране Маркеза од Сантиљане[7]. Од Гарсиласа до...