Cava

1. Sta je filologija?
2.Sta je akrostih?
3. Sta je sonetni venac?
4. Sta su didaskalije?
5.Sta je elegijski distih?
6. Sta je stopa?
7.Sta je endekasilabo?
8. Navedi cetiri sistema versifikacije.
9. Sta je emendacija u filoloskoj kritici?
Predispitna obaveza: 1. tekst: Ivo Andric ,,Ljubav u kasabi" koja je vrsta i stilske figure naci, 2. tekst: Dzejms Dzojs ,,Portret umetnika umladosti" koja je vrsta dela i ko su recipijenti?

POJAM TEKSTA
Reč TEKST potiče od latinske reči TEXTUM što znači TKANJE i podrazumeva da se reč tekst odnosi na splet reči.
 
KONTEKST je govorna ili misaona celina u okviru koje ono što je rečeno ili napisano dobija određenije značenje.
I sam književni tekst predstavlja kontekst za manje misaone jedinice. Književni tekst je ustrojen i delovi nemogu da se izvlače.
Prisustvo drugih književnih jedinica je vrlo važno, kada bismo menjali i premeštali, mi bismo menjali taj odnos, narušili bismo taj poredak (književni tekst).
I odnosi među samim tekstovima mogu činiti kontekst.
 
HIPERTEKST:
Elektronski zapis na računaru koji daje mogućnost da se tekstovi prebace iz jedne sadržine u drugu pomoću pripremljenih veza- LINKOVA. Tekst se grana.Celina koja je obuhvaćena hipertekstom nema ni početak, ni kraj.
Odnosi se i na slike, zvukove, reči.
Za ovako obuhvaćen tekst koristimo naziv hipermedija.
 
FILOLOGIJA >LJUBAV PREMA REČI (KNJIŽEVNOSTI)
TEKSTOLOGIJA – textum + logos – deo filologije koji proučava književni ili naučni tekst(pisan, štampan...) da bi se utvrdila istorija teksta i njegov autentični vid.Neki autoritekstologiju ograničavaju na istoriju kritičkog izdavanja teksta, dok drugi uključuju i pitanja, probleme kritičkog izdavanja teksta.(Kauzer)
NIŽA FILOLOSKA KRITIKA : utvrđivanje autentičnosti
VIŠA FILOLOSKA KRITIKA: problemi autorstva i nastanka dela (moramo odrediti ko je autor i kada je delo nastalo)
Iz varijanti istog dela treba odrediti autentičan i tačan tekst.
Filolog se ne bavi utvrđivanjemumetničke vrednosti teksta.
 
ATRIBUCIJA – skup naučnih postupaka kojim se neko delo pripisuje nekom autoru
Kada se autorstvo osporava nekom autoru taj proces je ATETEZA- NEGATIVNA ATRIBUCIJA.
 
Tekstologija se uvodi u 19. veku,konstituise se kao disciplina zahvaljujući nemačkim klasičnim filolozima BEKERU I LAJBAHU.
 
Izdavanje teksta:
-popularna izdanja
-naucna > faksimilsko(mehanicko),diplomaticko,kriticko
 
1. MEHANIČKO- FAKSAMILSKO – reprodukovanje starijih štampanih tekstova bez izmena. Za ovu reprodukciju koriste se ista slova kao u originalu. Podrazumeva obnavljanje ukupnih postupaka štampanja originala i obično je ovo jedno od skupljih izdanja.
2. DIPLOMATIČKO – podrazumeva naučno izdavanje teksta nekog dela. Poštuje se izvorni jezik pisca i pravopis. Ima sveosobine originalnog teksta.
3. KRITIČKO – podrazumeva najverniju, najpotpuniju verziju teksta nekog književnog dela. Najautentičniji originalnom tekstu autora. Jezik pisca se ne menja, ali se osavremenjuje (interpunkcija i pravopis se prilagodjavaju savremenim pravilima).
Kod dela u rukopisu koristi se AUTOGRAF koji služi kao autentičan tekst,služi kao osnova.
Za priređivanje književnih izdanja,kodstamoanih dela koriste se AUTORIZOVANA IZDANJA. Pisac je učestvovao.
 
Dva izdanja dolaze u obzir:
- PRVO IZDANJE – EDITIO PRINCEPS – izdanje koje reprezentuje autorovu volju.
-IZDANJA POSLEDNJE RUKE –poslednje izdanje na kom je pisac radio.Obicno se ono uzima,jer je to poslednje izdanje koje je autor overio,a iz ostalih se navode varijante.
 
Kriticko izdanje sadrži kritički aparat kojisadrži OPŠTI DEO –objašnjenja i napomene značajne za celo delo.
POSEBNI DEO – objašnjenja i napomene koje se odnose na pojedine stihove i reči,recenice.
 
FUSNOTE- beleške ispod teksta ispisane sitnijim slovima koje ne spadaju u osnovni,glavni tekst,ali sa njim gradi višu tekstualnu celinu.Od teksta je odvojena crtom ili prazninom.
 
KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI
-knjizevnost koju visoko...