La comedia burlesca

UVOD

Burleskna komedija (la comedia burlesca) naziv je za vrstu dramskog dela sprecifičnog sadržaja, koje se veoma razlikuje od tipične barokne komedije. U ovom radu imaćemo zadatak da istaknemo glavne karakteristike ove dramske podvrste i da predstavimo najznačajnija dela i njihove autore, kao i mehanizme pomoću kojih su postizali komičan efekat. Stoga ćemo se, najpre, pozabaviti definisanjemsamog pojma, kako bi što bolje razumeli prirodu ovog književnog žanra, a zatim ukratko i njegovim nastankom.

DEFINICIJA

Burleskna komedija je u baroknoj španskoj kniževnosti bila poznata i kao comedia de disparates, de chistes ili de chanza . Neke su nastale kao parodije na već poznata dela, a neke su se bavile određenim popularnim književnim temama, likovima, ličnostima ili pak ustaljenimpravilima i načinima ponašanja, sa jasnim ciljem da ih ismeju i tako izazovu smeh kod publike. Ne vodeći računa o ugledu pojedinih ljudi ili institucija, njihovi autori su koristili sva moguća literarna sredstva kako bi razotkrili određene mane i nedostatke u svakoj sferi društva. Ova dela pisana su namenski za izvođenje pred kraljem (teatro cortesano) , njegovom porodicom i svitom na dvoru, usalonima palate (Salón Dorado de Alcázar i Coliseo del Buen Retiro), i to u vreme karnevala (Carnestolendas) ili praznika San Juan , što im je davalo posebnu dimenziju, o čemu će biti reči u ovom radu.
Preteče ove dramske podvrste pojavile su se u Španiji mnogo pre baroka, ali se smatra da je ovaj vid književnosti svoj vrhunac dostigao u vreme vladavine kralja Filipa IV , koji je bio velikiljubitelj burleskne komedije.

NASTANAK

Pojavljivanje burleskne komedije u vreme baroka, povezuje se sa kratkim dramskim formama (el teatro breve ili el teatro menor), koje su već postojale i bile popularne. Smatra se da je iz jedne od njih, burleskne međuigre (entremés burlesco), i proistekla, jer je uočen niz sličnosti, zbog kojih je bilo potrebno utvrditi određena pravila po kojima bismo moglisvaku nazvati svojim imenom. Selsa Karmen Garsia Valdes (Celsa Carmen García Valdés) tvrdi da poreklo ove vrste dramskog dela treba tražiti u klasičnoj i srednjevekovnoj književnosti, gde ima puno elemenata parodije, ali da joj je najsrodnija burleskna međuigra.
Kritičari koji su proučavali ovaj žanr, na kraju su odbacili većinu kriterijuma kao pouzdane za razlikovanje ova dva dramska komada, isložili se da bi to jedino mogla biti dužina dela, a ni u tome razlika nije bila prevelika. Oni su, takođe, smatrali da bi komediju trebalo pripisati, okvirno, vremenu vladavine Filipa IV, a za međuigru se zna da je nastala pre toga. Stoga su zaključili da je entremés napustila svoje književne okvire, dobila nekoliko novih obeležja i prerasla u malo složeniji komad – burlesknu komediju. Čak seslažu da se međuigre Melisendra i La infanta Palancona mogu nazvati prvim, minijaturnim burlesknim komedijama. A prvu pravu, za koju danas imamo podatke da je izvedena u kraljevskoj palati, napisali su Urtado de Mendosa (Hurtado de Mendoza), Fransisko de Kevedo (Francisco de Quevedo) i Mateo Montero (Mateo Montero). Naslov i tekst te komedije su izgubljeni, ali je ostalo zabeleženo da je bilaizvedena jula 1625. godine.

OSNOVNE ODLIKE

Ova vrsta komedije, osim po svom sadržaju, razlikuje se i po strukturi od tipične komedije pisane po pravilima toga perioda. Kao prvo, ona je skraćena u odnosu na ozbiljna dramska dela u broju stihova, strofa, scena i likova. Uobičajeno je bilo da komedije imaju oko 3000 stihova, a burleskne imaju skoro upola manje – oko 1800. Kritičari ovaj postupakpravdaju činjenicom da je teško zadržati pažnju i smeh dugo vremena. To se odnosi na prosek, ali postoje i kraće i duže od toga: El cerco de Tagarete sastoji se od 727 stihova, La ventura sin buscarla od 971, ali Darlo todo y no dar nada od čak 2562 stiha.
Kada su likovi u pitanju, njihov broj jeste smanjen, ali je razlika u tome što u konvencionalnoj komediji obično postoji jedan junak koji je...