Curka

Meksička revolucija  
 
Meksička revolucija (La Revolución Mexicana) je prvi pravi revolucionarni potres XX veka. Trajala je od 1910. do 1920. godine.
To je složen proces i duga, krvava borba nezadovoljnog naroda protiv nepravednog položaja radnika, kulturne stagnacije u zemlji, korupcije.
Predstavlja jedan od najvažnijih činilaca meksičke istorije, kao i jedan od izvorišta današnjegpolitičkog poretka, kulture nacionalnog identiteta te države.
Diktatura Porfirija Dijasa
 
Porfirio Dijas (Porfirio Díaz) bio je meksički general, političar i diktator.
Živeo je od 1830. do 1915. godine. Bio je mestik, mešane španske i indijanske krvi.
Pre četrdesete godine je dobio čin generala, zbog odlične taktike koju je primenjivao u ratovanju. Borio se na liberalnoj strani, protiv caraMaksimilijana Habsburškog od 1864. do 1867. godine. Vojska Benita Huaresa (Benito Juárez) oslobodila je zemlju i Porfirio Dijas je ostao na strani ovog liberalnog političara sve do 1871. godine, kada je poveo jednu od mnogobrojnih pobuna protiv njega.
Predsednik Benito Huares umro je 1872. godine, pa je Porfirio Dijas pokušao da dođe do vlasti na izborima te godine, ali nije uspeo. Prvi put postajepredsednik 1876. godine, i vlada do 1880. Period od 1880. do 1884. bio je period korupcije i političke nesposobnosti, pa se Dijas vratio na vlast 1884. i ostao sve do 1911.
Predsednik Porfirio Dijas vremenom se pokazao kao tiranin.
Period njegove diktature trajao je 35 godina, u Meksiku se naziva Porfiriato ili Porfirismo. Bio je vrlo lukav i sposoban političar. Umeo je da manipuliše meksičkimdruštvom, tako da bogati budu na njegovoj strani i budu zadovoljni, a siromašni uopšte ne budu uključeni niti se bilo šta pitaju. Period njegove vladavine odlikuje se ekonomskim napretkom. Privukao je strani kapital za razvoj Meksika. SAD i Velika Britanija investirale su u razvoj rudnika i proizvodnje ulja, Francuzi u fabrike tekstila, a Nemci u proizvodnju lekova. Takođe, dosta se ulagalo u železnicu,pa su prugom povezani svi važni gradovi i luke. Međutim, radnici su bili u jako teškom položaju. Bez zemlje je bilo 12 miliona seljaka. Dijas je ograničio zemlju državnom sektoru, pa je prešla u vlasništvo bogatih Meksikanaca i stranaca. Nekoliko hiljada zemljoposednika držalo je 97% zemlje. Imali su asijende[1] od 2.000 pa čak i do 400.000 hektara zemlje. Seljaci ili peoni koji su radili naasijendama živeli su u blatnjavim kolibama bez prozora, posedovali su male površine obradivog zemljišta, bili su dužni da deo prihoda sa tog zemljišta daju gazdi. Radni dan seljaka trajao je 12 sati. Ostali radnici su takođe bili u jako teškom položaju. Radni dan je trajao i do 14 sati, nadnica je opadala, nisu imali osiguranje.
Braća Magon (Jesús Flores Magón, Ricardo Flores Magón, Enrique FloresMagón) prvi su počeli da se otvoreno suprotstavljaju porfirističkom režimu. Brzo su uhapšeni. Kad su izašli iz zatvora, pobegli su u SAD sa idejom o programu uvođenja osmočasovnog radnog vremena, sigurne minimalne nadnice, zabrane svake diskriminacije. Njihov uticaj je polako bivao sve jači. Godine 1906. izbio je štrajk rudara u oblasti Kananga koji je krvavo ugušen. Radnici tekstilne fabrike u RioBlanku su sledeći stupili u štrajk i zauzeli su fabriku, a onda su ih vojnici izmasakrirali. Komentar porfirističkog lista bio je „Tako se vlada!“. Dijas je mandat produžio sa četiri na šest godina, čime je izazvao još veće nezadovoljstvo.
Fransisko I. Madero (Francisco Ignacio Madero) kandidovao se na predsedničkim izborima 1910. godine. Uhapšen je pod optužbom da podstiče pobunu, ali je ubrzo uzkauciju pušten na slobodu.
Porfirio Dijas je izabran za predsednika uz izbornu prevaru i veliki pritisak.
To je bila varnica koja je zapalila Meksiko i dovela do Meksičke revolucije.
Revolucija
 
Fransisko Madero otišao je u SAD i odande je pozivao narod na pobunu. Policija je izvršila pokolj maderista[2].
U Meksiku počinje oružana borba protiv režima. Prve oružane akcije predvodio je...