Za I Protiv Smrtne Kazne

ZA I PROTIV SMRTNE KAZNE
Jelena Ostojić

OPRAVDAVANJE KAŽNJAVANJA (uopšte) 1. Utilitarističko opravdanje
Utilitaristi opravdavaju kaznu pozivajući se na dobre posledice koje proizilaze iz kažnjavanja (prevencija)

2. Retributivističko opravdanje
Retributivisti opravdavaju kažnjavanje time da je počinilac zaslužio da bude kažnjen jer je učinio nešto loše

3. Kompromisne teorije
Oveteorije kombinuju utilitaristički I retributivistički pristup pokušavajući da prevaziđu nedostatke oba tipa teorija

1. Utilitarističko opravdanje kazne
Utilitarizam je etička teorija prema kojoj je neki postupak dobar ili loš u zavisnosti od toga da li iz njega proizilazi više dobrih ili loših posledica (dobri postupci su oni koji proizvode najveću moguću sreću za najveći broj ljudi). Shodnotome, kada se utilitarista pita da li je kažnjavanje moralno opravdano, on će pokušati da anticipira posledice kažnjavanja.

Ukoliko je verovatno da će kažnjavanje obezbediti najbolje moguće posledice u poređenju sa ostalim alternativama, onda je kažnjavanje opravdano. Ukoliko postoji alternativa koja može obezbediti bolje posledice, onda je kažnjavanje neopravdano.
Pošto kriminal proizvodinesreću, utilitarista će tražiti način da se smanji broj kriminalnih dela. Tri su načina da se to uradi: odvraćanje od kriminala pretnjom kazne, zatvorska kazna da bi se počinilac onemogućio da ponovo učini delo I rehabilitacija (poboljšanje karaktera kažnjenika).

2. Retributivističko opravdanje
Ove teorije insistiraju na vezi između moralno lošeg postupanja i kažnjavanja. Pojmovi “zasluženog” i“pravednog” su centralni pojmovi ovog tipa teorija. U skladu sa zahtevima pravde, onaj koji je počinio loše delo zaslužuje da ispašta.

Kažnjavanje je opravdano na osnovu toga što onaj koji je počinio loše delo dobija ono što je zaslužio.

ZA I PROTIV SMRTNE KAZNE
ZA

RETENCIONISTI su oni koji smatraju da smrtna kazna treba da postoji
P ROT IV

ABOLICIONISTI su oni koji veruju da smrtna kaznatreba da bude ukinuta

ABOLICIONISTIČKI ARGUMENTI

PROTIV

► Nema dokaza da smrtna kazna zaista odvraća od zločina
Štetnost smrtne kazne daleko prevazilazi potencijalnu dobrobit jer Nema dokaza da zaista odvraća od zločina. Pored toga, većina zločina nije s predumišljajem. Veruje se da pretnja smrtnom kaznom u tim slučajevima ne igra značajnu ulogu.

► Smrtna kazna je ireverzibilnaNema načina da se greška ispravi ukoliko se naknadno pokaže da je pogubljeni, u stvari, bio nevin. Smrtna kazna ne treba da postoji jer nije moguće garantovati da se greške neće dešavati.

PROTIV

►Nepravedno se sprovodi
Istraživanja pokazuju da se češće dešava da pripadnici manjina, najčešće Afro-Amerikanci, posebno oni siromašni, budu osuđeni na smrtnu kaznu nego belci, posebno ako su bogati,za isti zločin i to onda kada je žrtva belac. Kad je žrtva crnac, ta razlika se ne uočava. (Razlozi: nemogućnost plaćanja dobrih advokata i postojanje predrasuda prema crncima).

►”Okreni drugi obraz”
(religiozni argument)

PROTIV

►Procesi u kojima postoji mogućnost izricanja smrtne kazne su mnogo skuplji nego kad smrtna kazna nije zakonom predviđena (važi za SAD) ► Postoje bolji načinikažnjavanja I prevencije
Postoje bolji načini da se zločin kazni i da se očuva bezbednost društva. Doživotna zatvorska kazna takođe sklanja zločinca iz društva tako da više ne predstavlja pretnju za društvo. U slučaju da se ispostavi da je nevin, može biti oslobođen.

► Smrtna kazna je prestroga i surova
(u odnosu na humanističke ideale koje je moderno društvo doseglo)

ZARETENCIONISTIČKO OPRAVDANJE SMRTNE KAZNE ► Smrtna kazna odvraća od zločina
Smrtna kazna sprečava i odvraća druge od toga da počine zločin, a definitivno sprečava onog koji je pogubljen da počini novi zločin. Neke kriminalce jedino strah od smrti može sprečiti da izvrše kriminalno delo.

► Smrtna kazna obezbeđuje zadovoljenje porodici žrtve

► Ubica zaslužuje proporcionalnu kaznu
-Neki zločini su...