Horhe manrike

Horhe Manrike ( Jorge Manrique de Lara y Figueroa) spada u najznačajnije pisce španske književnosti XV veka. Njegovo celokupno delo nije obimno ali se u potpunosti uklapa u poetske tokove togavremena. U skladu sa tim pisao pesme koje se mogu podeliti na tri grupe: ljubavne, refleksivne i burleskne pesme. To su uglavnom satirična i ljubavna dela pisana u skaldu sa pravilima po kojima su stvaranepesmarice u predhodnim vekovima, i to jos uvek pod uticajem provansalske lirike. Sve ove pesme su u okviru prosečne dvorske lirike ali ono što ovog autora stavlja na posebno mesto u španskojknjiževnosti XV veka jeste njegova refleksivna pesma visoke umetnicke vrednosti. To je pesma Coplas de don Jorge Manrique por la muerte de su padre (Kople don Horhea Manrikea posvećene smrti njegovog oca).Pesma pripada lirskoj vrsti planto (tužbalice), koja je bila negovana od strane kastiljanskih pesnika tog razdoblja. Sastoji se od strofa od po dvanaest stihova. Svaka strofa se deli na dve polustrofe(sextillas) i u svakoj od njih treći i šesti stih su četverci dok su ostali pisani u osmercu. Ovakav tip strofe je veoma star, koristio ga je jos i Huan de Mena, ali zbog ogromne popularnosti koju jedostiglo Manrikeovo delo ove strofe se nazivju coplas manriqueñas. Kople nesumnjivo jesu vrsta elegicnih pesama, žanr koji je negovan u španskoj srednjovekovnoj književnosti pod imenom defuncion ili većpomenutim nazivom planto. Tužbalica povodom smrti Trotakonventos Huana Ruisa, može se smatrati prvim i najboljim delom ovakve vrste u kastiljanskoj lirici pre Kopli. Kasnije će nastati niz ovakvihtužbalica ispevanih povodom smrti neke značajne osobe, Marqués de Santillana – El planto de la reina Margarida, Gómez Manrique – Difuncion a la muerte del Santillana i mnogi drugi. Upravo ono sto senajvećim delom provlači kroz delo jeste sama tema smrti koja se nameće još od prvih stihova. Sama smrt sa svojim neizbežnim posledicama, prolaznost vremena, beznačajnost bogatstva i materijalnih...