Maria jorge isaacs

ISPRED EFRAINOVE KUĆE/ U BAŠTI

Marija sedi na stepenicama ispred kuće sa Huanom koji joj drema u krilu. Dolazi Efrain na konju. Huan trči prema njemu i penje se na konja. Prilazi i Marija koja mupomaze da se popne. Efrain pridržava konja dok Huan jaše.

EFRAIN
Šta si danas radio sa tvojom rođakom?

HUAN
Čitavog dana je uznemirena.

EFRAIN
Kako to?

HUAN
Plakala je.

EFRAIN
Pazašto je nisi razveselio?

HUAN
Bio sam pažljiv i poklonio joj cveće ali nije uspelo. Onda sam rekao mami i ona je zagrlila i uspela da je uteši.

(Vraćaju se i Marija pomaže Huanu da siđe sakonja.)

EFRAIN
Jesi li već zalila cveće?

MARIJA
Nisam, čekala sam tebe da se vratis.

(Odlaze u baštu i zalivaju cveće.)

EFRAIN
Reci mi, da li je istina da si danas bila uznemirena, da siplakala i da Huan nije mogao da te razveseli? Jer on me sigurno ne bi slagao...

MARIJA
Istina je. Kada ste ti i tata jutros otišli na jahanje pomislila sam da se više nećeš vratiti. Otišla sam utvoju sobu da proverim da li su tvoje stvari još uvek tamo, i bile su. Osetila sam strah kao nikada do tada kada sam pomislila na taj dan koji se bliži. Reci mi, šta da činim ovde dok se ti budešposvećivao svojim studijama i obilazeći nove zemlje? Ti ćes sve zaboraviti, a ja ću ostati ovde da se sećam i čekam dok ne umrem.

EFRAIN
Ne govori tako! (Miluje joj lice)

MARIJA
Ja nemam višehrabrosti, više nemam ništa. Sa tobom odlazi moja sreća, a ja ostajem sama i nikada više neću biti kao što sam bila. Zašto si uopšte i dolazio?

(Odlazi i seda na klupu krijući lice maramicom. Efrain sedapored nje i naslanja lice na dlanove. Ćute. Nakon kratke pauze Marija se okreće ka njemu.)

MARIJA
Efraine, vidi, ne plačem više.

EFRAIN
Marija, (podiže joj lice) nemoj da me kriviš što sam sevratio, okrivi onog koji te je još u detinjstvu doveo meni, onog koji je hteo da te ovako volm... okrivi Boga. Šta je to što sam trazio od tebe i što si mi dala, a da se ne moze pred njim činiti?...