Organizacion De La Clase Moderna

(Studenti: Biljana Madžarević i Milena Vidosavljević)
Kritika razredno-časovnog sistema
Organizacija nastavnog rada u školi nije se menjala još od 1663. god. kada je Jan Amos Komenski uveo predmetno-razredno-časovni sistem nastave. Uvođenjem ovog sistema poboljšan je dotadašnji individualni koncept nastave u srednjovekovnim školama, koji nije uvažavao uzrasnerazlike niti obrazovni nivo učenika. Tada nije bilo podele po razredima ni rasporeda časova, a nastava je bila dogmatska (učenje napamet) što je bilo predmet brojnih kritika i osporavanja.
Međutim, neki elementi predmetno-razredno-časovnog sistema postojali su i u srednjevekovnim manastirskim školama, a to su: škola, klupe, učitelj, zvono pred početak i kraj nastave i sl. Veliki priliv dece uškole zahtevao je nov način organizacije i izvođenja nastave. Umesto individualne prešlo se na izvođenje nastave po grupama. Uvode se nastavni planovi, progresivniji postupci i metode rada i sl. U periodu od 20-ih do 30-ih god. 16. veka elemente razr.-časovnog sistema imamo u školama Češke, Poljske, Mađarske, Saksonije, itd.
Srednjev. organizaija nastave nije mogla da zadovolji potrebe i zahtevemlade buržoazije, a uzor za novu organizaciju nastave bile su manufakture u kojima su radnici i zanatlije uporedo izrađivali po 3 proizvoda (predmeta).
U razredno-časovnom sistemu sadržaji su podeljeni po predmetima (predmetni sistem), učenici približno istog uzrasta i obrazovanja grupisani su po razredima (razredni), a nastava se odvija po časovima (časovni sistem) koji po pravilu traje 45minuta. Podelu sadržaja po predmetima imamo još u staroj Grčkoj (gramatika, retorika, geometrija i sl.). Ranija iskustva poslužila su Komenskom da stvori teoriju organizacije nastave po razredno-časovnom sistemu te tako razred može obuhvatiti i više stotina učenika, svi učenici u istom razredu rade jedan predmet, postoji školska godina sa tačnim početkom i završetkom kao i školskim raspustom, anastava se organizuje po časovima koji imaju određeni cilj. Nastava svakog dana traje 4 časa, a 4 časa se ostavlja deci za izradu domaćih zadataka i razonodu.

-Po Komenskom, organizacija savremene nastave u okviru razredno-časovnog sistema izgleda ovako:
1. nastava se izvodi sa stalnom grupom učenika, istog uzrasta i približno jednakih sposobnosti;
2. nastava se organizuje na osnovu nastavnogplana i programa za svaki razred, a nastavne sadržaje treba usvojiti u predviđenom vremenu, a to je školska godina;
3. školska godina počinje i završava se istog dana kalendarske godine. Učenik koji nije savladao određeni program, ne može preći u stariji razred;
4. gradivo je podeljeno na nastavne predmete, a za svaki predmet postoji određeni fond časova;
5. nastavni čas, koji traje 45 min., jeosnovna jedinica vaspitno-obrazovnog procesa, a između njih su predviđeni kraći ili duži odmori.
Ideje Komenskog nisu bile odmah prihvaćene te su u obrazovni sistem Evrope ušle tek pred kraj 18. veka. Uvođenje ovakvog obrazovnog sistema potpomogli su vladari prosvećenog apsolutizma donošenjem školskog ustava. Među prvima je to uradio Fridrih Veliki koji je školskom uredbom od 1763. god.pretvorio škole u državne ustanove, a učitelje u državne službenike. Dve godine kasnije slična uredba doneta je i u Šleziji, a to je učinio Johan Felbiger, koji je kasnije, po pozivu Marije Terezije, izvršio reformu u austrijskim školama. Godine 1776. izdat je Ustav i za pravoslavne škole u Temišvarskom Banatu, a uskoro je proširen i na sve srpske škole u Austriji. Reformu ovih škola i uvođenjerazredno-čas. sistema sproveli su Felbiger i Todor Janković Mirijevski, nadzornik banatskih škola.
Po ugledu na Austriju , izvršena je reforma u Rusiji i Francuskoj, a krajem 18. veka , u svim zemljama koje su bile pod uticajem evropske kulture, uveden je predmetno-razredno-časovni sistem, koji je postao vladajući u svetu jer se proširio i na Severnu Ameriku, Englesku, itd.
Pored...