Emilia pardo bazan

Sadržaj

Uvod................................................................................................................2
Teorijska misao o naturalizmu........................................................................3
Zaključak.........................................................................................................7Bibliografija....................................................................................................8

Uvod
Jedna od najznačajnijih predstavnika i začetnika naturalističke misli u španskoj književnosti je Emilija Pardo Basan. Rođena je 1851. godinje u Korunji, kao ćerka bogatih i uglednih plemića. Još u najranijoj fazi detinjstva je pokazala ogromno interesovanje za književnost, žeđ za znanjem i neprestanu intelektualnuradoznalost. Bila je opčinjena filozofskim pitanjima, hrišćanskom poezijom, a i pisala je eseje o brojnim klasičnim stvaraocima. Bila je vrsni poznavalac evropske književnosti, a posebno je cenila stvarlaštvo francuskih autora, poput Zole, Dodea i Roda, što će se kasnije i odraziti na njen opus. Nemirnog duha, ispunjena revolucionarnim idejama i buntom protiv ustaljenih društvenih načela, oduvekje odudarala od svoje okoline i plenila razvijenim intelektom i smelošću. Slobodnog uma i avanturista, Emilija je putujući kroz Evropu, prihvatala uticaje sa svih strana, tako postavši obrazovana i emancipovana mlada žena, željna da se ostvari kao književnik i da u jednom nazadnom i šovinistiškom društvu afirmiše sebe kao umetnicu čije stvaralaštvo može da parira pa i da nadmaši sve njenesavremenike muškog pola. Zalagala se za širenje feminističkih ideja, mada je na tom polju naišla na ogroman otpor i osudu. Imala je veoma bogat društveni život, uživala je veliko poštovanje od strane uvaženih španskih imena poput Benita Peresa Galdosa, Migel de Unamuna i Visente Blasko Ibanjeza čija su stvaralaštva međusobno uticala jedno na drugo. Sama njena delatnost se bazirala na tome da unapredi iproširi kulturnu svest svojih sunarodnika, da kroz jedno inovativno književno stvarlaštvo izazove razviće kritičke misli kod svojih savremenika, ali i da povede svojom rečju Španiju u novo doba, doba razvijene nauke, ravnopravnosti među polovima, slobodne misli i doba gde su verski okovi skinuti. Kao veoma obrazovana osoba, upoznata sa brojnim književnim tokovima, u svoj opus je svrstala elemente kojisu najvernije prikazivali sliku ljudi kao nesavršenih bića, sa zbirom emotivnih, moralnih i religioznih dilema, koji svojom slobodnom voljom oblikuju svoju egzistenciju. Ovu tematiku je na izvrstan način predstavila, poštujući specifičnost španskog ambijenta i zakonitosti koje u njemu vladaju, ali ipak ostavši verna svojim revolucionarnim idejama.[1]

Teorijska misao o naturalizmu

Štose njenog opusa tiče, prvo delo Pascual López je objavila 1879. u časopisu Revista de España. Ovaj roman predstavlja sintezu naučnog i umetničkog pristupa analiziranju stvarnosti, gde se naziru određeni elementi romantizma, realizma, pa čak i odlike pikarskog žanra. Začeci naturalizma se ispoljavaju u vidu veoma detaljnih opisa, bez imalo eufemizama, ponekad čak i brutalno prenetih izstvarnosti.[2]
Un viaje de novios se smatra istinskim ogledalom estetske ideologije Pardo Basan. U prologu ona pokazuje da dobro poznaje osnove naturalizma, i da je to jedini put koji vodi do ispunjavanja osnovne svrhe romana: da bude odraz čovekovog života, večna tragikomedija sveta. Roman je ubrzo postao veoma popularan, ali i žrtva književne kritike. Pored toga što je doprineo prihvatanjunaturalizma u Španiji, on takođe prikazuje viziju umetnika koji želi da stvara u duhu tradicije, sa reformatorskim idejama, koji se zalaže za slobodu pisanja i ne plaši se osude. Ona na jedinstven način i veoma iskreno prikazuje svoja skrivena osećanja.
Godine 1882, u časopisu La Época počinje da izlazi serija eseja po imenu
La cuestión palpitante. Njegovo objavljivanje izaziva „goreću“...