Tutorial mtm

Komentar teksta
prevedenog sa španskog na srpski jezik

Roman Huana Valere, Pepita Himenes, prevela je Nina Marinović, 2003. godine, u izdanju Izdavačke knjižnice Zorana Stojkovića. S obzirom na stil i jezika autora, tekst nije previše zahtevan, mada određeni delovi predstavljaju pravi izazov. Prevodiočev zadatak je da ih reši pribegavajući različitim tehnikama, ali ne nalazi uvek pravarešenja, štaviše, pravi i određene greške. Komentar prevoda poglavlja, naslovljenog 28. mart, bazira se upravo na analizi mana u prevodu.
Čitajući uporedo original i prevod, nailazi se na blaga nepodudaranja prilikom kojih je smisao poruke autora originala prenet u duhu srpskog jezika, ali takođe se nailazi i na materijalne greške, koje ne samo da ne prenose poruku na odgovarajući način, već dovode donerazumevanja rečenice na srpskom jeziku. Primer za ovaj drugi tip grešaka se lako može uočiti u rečenici koja u originalu glasi:
„¿Hay verdadera vocación en los que se consagran a la vida religiosa y a la cura de almas, o es sólo un modo de vivir como otro cualquiera, con la diferencia de que hoy no se dedican a él sino los más menesterosos, los más sin esperanzas y sin medios, por lo mismoque esta carrera ofrece menos porvenir que cualquiera otra?“ (Valera, 1999:14).
Autorka prevoda se odlučila za sledeće rešenje: „Da li su svi istinski posvećeni verskom životu i dušama ljudskim, ili je to samo još jedan način života, s tom razlikom što se njemu danas posvećuju samo oni najsiromašniji, oni bez nade i novca, baš kao što ta karijera nudi lošiju budućnost nego bilo koja druga?“(Валера, 2003:55). U prvom delu rečenice, koristi se redukcijom, ili tehnikom compresión lingüística koja u ovom slučaju nije neophodna jer se suviše odaljava od originala. S druge strane ubacuje se pridev ’ljudskim’ kojeg nema u originalu i koji nije potreban da bismo shvatili reč ’duše’, pa ne možemo reći ni da je reč o tehnici ampliación lingüística, niti o amplificación. Pogodnija bi bila doslovnavarijanta: „Postoji li istinski poziv kod onih koji se posvećuju religioznom životu i lečenju duša“. Ozbiljnija greška se svakako nalazi u vezniku ’por lo mismo que’ koji ima značenje ’zbog čega’. Takva greška je prouzrokovala i nerazumevanje rečenice na srpskom jeziku, ali je u obrađenom tekstu jedini primer.
U određenim delovima prevoda se može uočiti da neki postojeći ekvivalenti jednostavno nisupronađeni. Za reči ’disimular’ i ’eutropelia’ ekvivalenti na srpskom jeziku su ’prikriti’ ili ’zavarati’ i ’laka, umerena šala’. Rečenica glasi: „/.../trato de disimular estas apariencias de santidad o de suavizarlas y humanarlas con la virtud de la eutropelia” (Valera, 1999:14), a prevodilac predlaže: „ /.../pokušavam da umanjim taj privid svetosti ili da ga ublažim i učinim ljudskim svojomsuzdržljivošću“ (Валера, 2003:54), mada, kao što je već naznačeno postoje bolja rešenja. „Los muebles no son artísticos ni elegantes“ (Valera, 1999:15), prevodi se kao: „Nameštaj nije ni aristokratski niti otmen“ (Валера, 2003:56), mada je na srpskom jeziku sasvim validno upotrebiti ’umetnički’. Reči aristokratski i umetnički, nikako ne predstavljaju sinonime, ali bar nisu antonimi, što nije slučaj sasledećim primerom u kom se reč ’exterior’ prevodi sa ’unutrašnji’.
„Hay en ella un sosiego, una paz exterior, que puede provenir de frialdad de espíritu, y de corazón, de estar muy sobre sí y de calcularlo todo, sintiendo poco o nada, y pudiera provenir también de otras prendas que hubiera en su alma; de la tranquilidad de su conciencia“ (Valera, 1999:15).
Prevod glasi: „U njoj je prisutan nekispokoj, neki unutrašnji mir, koji možda potiče od hladnog srca i duše. Učinilo mi se da vlada sobom i da sve proračunava, da vrlo malo ili ništa ne oseća. Možda sve to dolazi i iz drugih osobina i njene duše: od mirne savesti“ (Валера, 2003:56). Što je interesantno u ovom primeru, a čemu prevodilac često pribegava, to su kraćenja, odnosno podela jedne složene na više prostih rečenica, i...